ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА – Народна новела / Видео, Народна приповетка, Епика, Текст
ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА
Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. Дође једном сиромах к цару да му штогођ удијели; цар га упита окле је и ко га је научио мудро говорити. Ови му одговори окле је и како га је шћер научила.
– А шћер твоја од кога се научила? – упита цар, а сиромах одговори:
– Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина.
Тада му цар даде тридесет јаја и рече му:
– Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пилад, пак ћу је добро даровати; ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке.
Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све побринути. Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му:
– Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: Хај, волови, помози боже да роди варени боб! Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пилад.
Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати:
– Хај волови, помози боже да роди варени боб.
Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху:
– Сиромаше, како може родити варени боб?
А он му одговори:
– Честити царе, као и из варенијех јаја излећи се пилад.
Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу преда њ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи:
– Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва, што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу.
Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити. Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му:
– На ти ово дрво и понеси га цару нека ми од њега направи куђељу и вретено и стативе и остало што требује, пак ћу ја њему направити све што наређује.
Сиромах послуша шћер и искаже цару све као што га је она научила. Цар чувши ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му:
– Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље.
Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити. А сјутрадан зовне оца и дâ му литру ступе и рече:
– Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море.
Сиромах отиде и овако цару рече. Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита:
– Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?
Ђевојка одговори:
– Честити царе, најдаље се могу чути гром и лаж.
Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их:
– Погодите колико ваља моја брада?
Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече:
– Царева брада ваља колико три кише љетне.
Цар се зачуди па рече:
– Ђевојка је најбоље погодила.
Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече:
– Честити царе, како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије.
Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој:
– Нећу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш.
Царица му одговори:
– Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим, а сјутра ћу поћи.
Цар јој допусти да преноћи. Онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му:
– Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.
Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче:
– Ко ме овђе донесе?
А царица му одговори:
– Ја сам те донијела.
Цар је упита:
– Зашто си ти то од мене учинила? Да ли ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?
Онда му она, извадивши ону карту, рече:
– Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем.
Цар, видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор.
Народна новела
Вук Стефановић Караџић
Непознате речи и њихово значење:
Шћер – ћерка
Окле – одакле
Варен – обарен, скуван
Починути – одморити се, одспавати
Пињата – земљана посуда
Наставити – ставити
Боб – зељаста биљка слична пасуљу или грашку
Пасати – проћи
Повјесмо – повесмо, свежањ вуне или лана који се везују за преслицу
Преслица – справа за предење вуне
Гумина – уже којим се везује брод
Куђеља – кудеља, влакна конопље или лана припремљена за предење
Вретено – дрвен обао штапић на који се при предењу намотава пређа
Статива – овде: једна од гредица и разбоју
Пресекати – избацити воду из нечега; исушити
Ступа – влакна конопље и лана која служе за заптивање да вода не исцури; кучина
Затиснути – запушити
Кароца – врста кола
РОД – епика ВРСТА – народна новела
Народна новела је књижевно дело у коме се догађаји приказују онако како су се могли десити у стварности. За разлику од бајке, у народној новели нема фантастичних детаља, већ се у њој догађаји одвијају као у свакодневном животу. Због тога што у њима нема чудеса, Вук Караџић је народне новеле назвао мушким приповјеткама. Јунаци народних новела поседују врлине које им помажу да се избаве из разних, наизглед безизлазних ситуација. У новелама се често могу јавити неочекивани догађаји, који доводе до обрта у радњи. Неретко се фабула новеле заснива на решавању задатака и загонетки надмудривањем, као што је случај у новели Дјевојка цара надмудрила.
Мудрост је особина која краси многе књижевне јунаке. То важи и за оне које срећемо у народној новели. Јунак новеле сналази се помоћу властите памети и памети својих помагача. За разлику од јунака бајке, он тешке задатке не решава помоћу чудесних помоћника и чаробних средстава, већ надмудривањем, надговарањем, лукавством и досетљивошћу.
Прочитајте више:
ПОЕЗИЈА – Најлепше песме наше и светске књижевности
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена / Ауторске бајке, Народне бајке са свих меридијана света
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Најлепши цртани филмови за децу / Синхронизовани / Видео
ЗАГОНЕТКЕ ЗА ДЕЦУ / Најлепше загонетке за децу из пера наших најбољих књижевника и народне загонетке
БИБЛИОТЕКА – Ризница мудрости – Књиге, Поезија, Проза, Пословице, Цитати, Занимљивости
СПОРТ / Занимљивости, Навијачки кутак, Цитати, Песме, Новости
Панта Реи – Panta Rei – Τα Πάντα ῥεῖ – СВЕ ТЕЧЕ
Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.