КРВАВА БАЈКА – Десанка Максимовић / Поезија, Текст песме, Занимљивости, Цитати, Рецитација, Видео
КРВАВА БАЈКА
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани,
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
А педесет и пет минути
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке. . .
и тако редом.
Мисли су им биле пуне
истих бројки,
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго,
да ће врло дуго,
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.
Десанка Максимовић
Из књиге: ПЕСНИК И ЗАВИЧАЈ, циклус Песме о ропству и слободи (1946)
Занимљивости, цитати
О настанку песме Крвава бајка Десанка Максимовић каже следеће:
„Настала је истог тренутка кад сам чула за крагујевачки покољ. На улици ми је пришао непознати старац и рекао. ’Јесте ли чули?’ То што је непознати човек осетио потребу да ми говори о заједнич ком болу, то ме је по кренуло да одмах напишем ту песму.
И остала је како је тада написана, нисам смела да је накнадно дирам, да је усавршавам. Нек остане као да сам заплакала или закукала. Има ла сам тада потребу да осетим да та деца нису нестала, да живе негде. У очајању сам хтела да се браним: да су они сви отпловили негде под облаке – као у религији, иако није било ни мало религиозног“
(Д. Перић, „Човек у свим манифестацијама људског“, 1960).
Доцније је у више наврата и различитим саговорницима Десанка Максимовић понављала ту причу о настанку Крваве бајке, проширивала је и богатила детаљима. Истовремено је откривала и подстицаје који су утицали на то да се песма „роди“: „На пример, Крвава бајка. То није написано, то је рођено. Морало је да има душевну предспрему. Прво – напад ’цивилизоване’ Европе; друга ставка – сви једне године рођени. Заједно се пелцовали, заједно ишли на прегледе, заједно се причешћивали, ишли на излете, и нестали – као у бајци, у грчкој трагедији. И не само у истој години. У истом тренутку. И одведени са једног узвишеног занимања – када деца размишљају. Када се у њима тек буди живот, и када мисле какав ће он бити. Само то је требало да запишем. И записала сам.
Последњи стих гласи: ’Истог часа се узнели до вечног боравишта’. У Крагујевцу испишу ту песму, и то изоставе. Питам их: ’Зашто сте изоставили, јесте ли ме питали? Мислите ли ви да ја мислим да су та деца горе на дрвеним клупицама код господина Бога? Не, драги мој господине. Ја знам, исто тако, као и ви, да су она мртва, и да су овог часа само кост. Ви сте збиља потпуно лишени и патриотизма и поезије. То вечно боравиште није ни на земљи на на небу’“
(С. Зубановић, М. Пантић, Десет песама – десет разговора, 1985).
Било је то једног јутра кад сам најмање очекивала да ћу написати песму, једног типично позадинског јутра. У садашњој улици Лоле Рибара, недалеко од моје куће, зауставио ме непознат, стар човек, пре сељак него грађанин, и рекао усплахирено, без икаквог увода или поздрава: „Знате ли шта се догодило у Крагујевцу“ – Ваљда каква хапшења, вешања? Не помињући масовна стрељања одраслих, старац ми је саопштио како су Немци упали у гимназију и са часова одвели неколико разреда на стрељање. Затим се брзо удаљио не рекавши ми ни збогом, као да је изашао из једне собе у другу и као да ће се за који час вратити… Често сад мислим како је тај човек сатворац песме која се, док је он још говорио, родила у мени.
Из сећања Десанке Максимовић
Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.