ЖАО МИ ЈЕ ЧОВЕКА – Десанка Максимовић

ЖАО МИ ЈЕ ЧОВЕКА – Десанка Максимовић / Из књиге ПЕСНИК И ЗАВИЧАЈ, циклус Песме о ропству и слободи (1946) / Поезија, Текст песме, О песми

ЖАО МИ ЈЕ ЧОВЕКА

Ни моји преци, ни сељаци мога завичаја
издајници нису били.
Стизали су на време где правда чека,
где је домовина звала;
па и ја знам вредност
жртава и идеала;
али жао ми је,
жао ми је човека.

Жао ми је човека:
али ако слобода
и на живот моје браће чека,
ако треба бранити истину неку,
спокојни будите:
нећу им рећи
да са бојног поља утеку.

Настану ли опет дани
да ропство запрети нашој груди,
да земља животом морадне да се брани,
нећу ни ја ником своме рећи
да кукавички напусти мету,
али не треба нико да се чуди
ако заплачем,
као све жене и мајке на свету.

Тешко је видети да се ломи младо грање,
и на звери из пећина
да се подижу хајке;
тешко је чути над обореним гнездом
и писак птице мајке;
а како ми жао не би било
нечијег погинулог сина.

Радујем се и кад стадо на миру пасе,
и кад ветри дувају
куда им је воља,
кад песму поља
слободно шуми трава мека;
па како не бих разумела жртве
да се слобода спасе;
али жао ми је,
жао ми је човека.

Десанка Максимовић

Из књиге ПЕСНИК И ЗАВИЧАЈ, циклус Песме о ропству и слободи (1946)

О ПЕСМИ

Песма ЖАО МИ ЈЕ ЧОВЕКА је први пут објављена у часопису Политика 37 (6–7. I 1940.), Божићни додатак. Настала као одговор на коментар Милутина Деврње о три песме Д. Максимовић објављене у Српском књижевном гласнику (Устаници, Девојка за погинулим младићем, Будућим војницима).

Деврња је посебно оштро говорио о песми Будућим војницима: „Та песма је свакако настала на тежњи да се удовољи једном распрострањеном духовном струјању у нашем друштву које се у овим данима може означити као дефетистичко. . . Али, ако у основи оваквог поетског расположења лежи жеља за постизањем негативног утиска код оних који своју слободу треба можда и опет голоруки да бране, и ако се жели да се њихова жртва омаловажи, онда таква поезија постаје одвратна – одговорна пред даљом судбином једнога народа“

(М. Деврња, „Три песме Десанке Максимовић“, Српски глас, 16. ХI 1939.)


Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.


Scroll to Top