ВЕРУЈЕМ – Десанка Максимовић / Две песме истог наслова / Поезија, Текстови песама, Цитати
ВЕРУЈЕМ (из књиге ПЕСНИК И ЗАВИЧАЈ, циклус Песме о ропству и слободи, 1946.)
Моја земља пропасти неће.
Из смрти за слободу
слобода увек ниче,
као што из цветног семена
мора нићи цвеће,
и као што се из гнезда
увек излеже птиче.
Моја земља је научила да пати,
мученица је одувек била,
одувек комадана;
она зна, једног дана
опет ће постојати;
већ је размахнула крила.
Наше земље нестати неће;
о братству она је увек сневала,
одрицала се због њега
и испаштала.
Моја земља је одувек давала,
и у име братства праштала,
праштала.
Моја земља пропасти неће;
увек је пророчица била;
сред непријатељских тамница и шиба,
у сва времена црна,
кад народи по магли блуде,
пастири из наших колиба,
као кукољ од зрна,
одвајали су од истина
мисли луде.
Десанка Максимовић
За ову песму песникиња каже: „Ове родољубиве стихове сам написала средином рата. Многима се чинило да ће нам земља пропасти, али сам ја знала да неће. Народ спреман да умре за слободу, не бива уништен. Сећам се била сам срећна што припадам народу коме припадам, ма он сам и не био срећан“
Друга песма истог наслова из друге књиге:
ВЕРУЈЕМ (Из књиге: ЗАРОБЉЕНИК СНОВА, циклус Прочитано са сликовнице у детињству, 1960.)
Стала сам последњи пут пред стару сликовницу
и исповедила се шапатом:
верујем у пролеће љубави и његове бујице,
верујем у небеса лепоте,
верујем у душу дуге, праскозорја и сутона,
верујем у антене што их носим у сновима,
верујем у слутње, стрепње и наговештаје,
верујем у призвуке,
верујем у болове који се зорама лече,
верујем у срца која може све ранити,
верујем у сећања на детињство омађијано,
верујем у радост праштања,
верујем у безазленост људи, змија и звери,
верујем у невиност првих грехова,
верујем у часовник што куца у земљином средишту,
верујем у духове који живе у осмесима,
верујем у васиону срца која се буде,
верујем у неповратност и растанке крај вода,
верујем у реку заборава и њену бесконачност.
Десанка Максимовић
Збирка Заробљеник снова – Песме, Издавач: Народна књига, Цетиње (1960), прва је јединствена и цјеловита ауторска збирка Десанке Максимовић послије збирке Песник и завичај из 1946. године. Све пјесме из ове збирке биле су претходно објављене у периодичним и другим публикацијама у раздобљу од 1955. до 1959. године.
Збирка је подијељена на четири циклуса: Прочитано са сликовнице у детињству, Месечина успомена, Природа је давала знаке да ће се песник родити и Заробљеник снова у зеничкој железари.
Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.