СПОМЕН НА УСТАНАК / СРБИЈА ЈЕ ВЕЛИКА ТАЈНА – Десанка Максимовић / Два наслова исте песме / Поезија, Текст, О песми, Цитати, Занимљивости
СПОМЕН НА УСТАНАК / СРБИЈА ЈЕ ВЕЛИКА ТАЈНА
Србија је велика тајна:
не зна дан шта ноћ кува,
нити ноћ шта зора рађа,
не зна грм шта суседни грм сања
нити птица шта се догађа
између грања.
Не зна гуштер шта пузи испод камења,
нити кукуруза струк слути
шта се у суседној њиви спрема.
Сваког часа све се мења,
ниједног кута ни листа нема
да није тајна.
Ко зна шта крије у себи
и та невина роса сјајна;
ти сељачки пословни крици
што се с брда на брдо чују
заверу можда кују.
Ко ће у тој земљи када
знати шта и девојка млада
у недрима нетакнутим носи;
какву тешку тајну
у рукама својим држи дете;
и старица погрбљена свака
до какве се упутила мете.
У тој земљи и ветри,
и мириси, потоци и реке,
и црквена звона
потајне проносе вести,
на првом завијутку
где шума почиње она
ко зна шта можеш срести.
У тој земљи на зечјој стопи
непријатељ веровати не сме,
ни трагу воловских копита.
Договори су можда тајни
и жетелачке песме
и удари шумских секира
и успаванка уз колевку скрита.
Десанка Максимовић
Песма из часописа Књижевност (1946) и књиге ПЕСНИК И ЗАВИЧАЈ, циклус Песме о ропству и слободи (1946)
О ПЕСМИ, ЦИТАТИ, ЗАНИМЉИВОСТИ:
У Књижевности и у свим доцнијим издањима до Сабраних дела 1969. године наслов песме био је Спомен на устанак. О тој песми Десанка Максимовић је рекла следеће, а то је понављала у разним приликама и доцније:
„У јесен 1941. године нашла сам се у селу Словцу близу Ваљева када су партизани покварили пругу и порушили мост преко којег је пруга прелазила. Немачки оклопни воз који је јурио од Ваљева према Београду био је заустављен. Из шумарка, у октобарском пламену, посматрала сам како је нагло спласла немачка самоувереност, како су се узмували око препреке, наизглед тако мале, која је зауставила њихову силу; како су се освртали узнемирено на мале кућице по пољу, на њиве и шумарке; како су с подозрењем гледали сеоску децу и старице које би се појавиле по двориштима.
Наједном је у мени набујао понос, мада сама нисам допринела овом њиховом страху. Све у мени је запевало од среће што су бар за тренутак заустављени у својој охолости и самоуверености. Било ми је мило што припадам народу који уме да плаши оне којих се цео свет тада плашио – и родио се средишњи стих песме ’Спомен на устанак’ који гласи: ’Србија је велика тајна’.
Песму сам била тако и назвала, с тим насловом је чекала скривена међу хартијама; али после ослобођења, по савету једног од другова, назвала сам је ’Спомен на устанак’ јер се збиља у њој говори о првом устанку у Србији, о оним првим светлим данима када се народ после слома пренуо. . .“
(Д. Максимовић, „Како сам певала о рату“, Путеви, 1960.)
Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.