РОЂЕНИ ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ, СТРЕЉАНИ ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГЕ – Изет Кико Сарајлић / Поезија, Текст, Рецитација, Видео
РОЂЕНИ ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ, СТРЕЉАНИ ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГЕ
Вечерас ћемо за њих вољети.
Било их је 28.
Било их је пет хиљада и 28.
Било их је више него што је икад у једној пјесми
било љубави.
Сад би били очеви.
Сад их више нема.
Ми који смо по перонима једног вијека
одболовали самоће свих
свјетских Робинзона,
ми, који смо наџивјели тенкове и никог нисмо убили,
мала велика моја,
вечерас ћемо за њих вољети.
И не питај јесу ли се могли вратити.
И не питај је ли се могло натраг док је посљедњи пут,
црвен као комунизам, горио хоризонт њихових жеља.
Преко њихових нељубљених година.
избодена и усправна
прешла је будућност љубави.
Није било тајни о полегнутој трави.
Није било тајни о раскопчаној блузи.
Није било тајни о клонулој руци с испуштеним љиљаном.
Биле су ноћи, биле су жице, било је небо које се
гледа посљедњи пут, били су возови који се враћају
празни и пусти, били су возови и макови, и с њима,
с тужним маковима једног војничког љета, с дивним
смислом подражавања, такмичила се њихова крв.
А на Калемегданима и Невским Проспектима,
на Јужним Булеварима и Кејовима Растанка,
на Цвјетним Трговима и Мостовима Мирабо,
дивне и кад не љубе,
чекале су Ане, Зоје, Жанет.
Чекале су да се врате војници.
Ако се не врате, своје бијела негрљена рамена
даће дјечацима.
Нису се вратили.
Преко њихових стрељаних очију прешли су тенкови.
Преко њихових стрељаних очију.
Преко њихових недопјеваних Марсељеза.
Преко њихових изрешетаних илузија.
Сад би били очеви.
Сад их више нема.
На зборном мјесту љубави сад чекају као гробови.
Мала велика моја,
вечерас ћемо за њих вољети.
(1953)
Изет Кико Сарајлић
Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.