ПРИЧА О РАКУ КРОЈАЧУ – Десанка Максимовић / Из књиге МЕДВЕДОВА ЖЕНИДБА (1961) / Бајка, Прича за децу, Текст
ПРИЧА О РАКУ КРОЈАЧУ
Живео је под великим белутком у реци Рак Кројач. Он је надалеко био чувен по своме занату. Све бубе, лептири и рибице из околине шиле су код њега своје одело. О вредноћи његовој свугде се причало; говорило се да никад из руку не испушта своје руменкасте, оштре маказе. У послу су му помагали мали ракови, његови синови. Они су по дну речном прикупљали материјал, од кога је после Рак Кројач правио дивна одела.
Једном у великом виру, близу белутка где је становао Рак Кројач, рибице реше да праве забаву, те све потрче к њему, да им сашије ново одело.
– Ноћас ће бити забава у виру на месечини, па те молим да ми сашијеш хаљину, лепшу него иједну што си ми досад шио – рече штука Раку Кројачу, просецајући хитро воду.
– Сашићу ти сивозелену хаљину од шљокица, закићену седефастим лепезама – одговори Рак Кројач и узе јој меру.
За штуком дође каћиперка пастрмка и стаде се умиљавати Раку Кројачу:
– Драги Рачићу, сашиј ми хаљину да буде лепша него у остлаих риба.
Рак Кројач се замисли па рече:
– Сашићу ти шарену хаљину, пуну жутих, црвених, белих и плавих тачкица. Бићеш најлепша на целој забави.
После ње изрони из трске гргеч молећи:
– Рачићу, молим те да ми сашијеш ново одело за забаву, па ћу ти платити колико год затражиш.
– Сашићу ти жућкастозелено одело, ишарано црним пругама. Ти једини бићеш тако одевен.
Кад рибице одоше, навали Рак Кројач на посао. Посла рачиће да набаве материјал потребан за рибље хаљине: речног бисера, седефа, шареног ситног песка. А чим се они вратише, поче да прави нова одела нижући бисер и седеф на дуга влакна лике, која је потом уплетао са речним бисером.
А за то време рибице су спремале вир за забаву. Прво су очистиле дно од муља и посуле га руменкастим белутком и маховином; после су покосили високу обалску траву, да би месец што боље осветлио вир. Најзад су отишле до жабље свирачке дружине зване „Крекетуша“ и погодиле се да им свира на забави. Чак пред вече се упуте Раку Кројачу да виде шта је са хаљинама.
Кад тамо стигну, а велики белутак где је Рак Кројач становао лежи одваљен у страну и рачићи по мутној води лутају и плачу.
– Шта је то, побогу! Где је Рак Кројач? – повичу пренеражене рибе, слутећи неку несрећу.
– Однела га у торби нека деца, која су овуда ловила ракове – одговоре рачићи кроз плач. – Сад нећемо више никад очима видети свог драгог оца, Рака Кројача.
Онда и пастрмка и гргеч и штука ударе у плач: било им је жао што је сироти рак настрадао, а још више што им није хаљинице за забаву сашио.
Малишани, видећи како рибе жале њиховог оца, још више се растуже:
– Таман смо му донели бисера, седефа, речног сребра и шареног песка и он почео да ниже на влакна, а неваљала деца нам га заувек однеше.
Чувши плач рачића и риба, дотрчаше и жабе и речне змије и сви други становници реке да виде шта је, и тако настане општа жалост.
Баш је сунце залазило за брег кад се то дешавало. Вода у виру се руменела, као да је неко у њу сасуо вина. Вечерњи ветар је лутао кроз трску. А становници реке су и даље крај белутка тужили.
Наједном штука преста плакати и викну:
– Ево долази низ реку Рак Кројач; познајем га по руменкастим маказама што их носи у руци.
Сви се обзиру на ту страну и угледају га, заиста, како се опрезно провлачи између камења, хитајући кући. Стигавши на свој праг, рече:
– Срећа моја што сам са собом понео маказе, те сам, чим су се деца мало заговорила, расекао торбу и побегао, иначе ме не бисте никада више видели очима.
Какав други лен рак после овог доживљаја прво би легао да се одмара, али Рак Кројач одмах узе да доврши започете рибље хаљине. Шио их је док се месец није јавио, а онда су већ биле готове и преливале се као дуга у безброј боја.
Кад су штука, пастрмка и гргеч стигли у новим хаљинама, забава у виру је већ била отпочела, жабе су свирале, рибице су играле окретне игре; а Рак Кројач је испод белутка за то време причао својој деци шта је све претрпео, док није побегао из торбе.
Десанка Максимовић
Из књиге: МЕДВЕДОВА ЖЕНИДБА, Издавач: Свјетлост, Сарајево, 1961. – (Библиотека Бамби)
Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.