ПОСВЕТА – Изет Кико Сарајлић / Поезија, Текст, Видео
ПОСВЕТА
Посвећујем ти своје очи, своје усне, своје зубе.
Пјесме? Шта ћеш од мојих пјесама писаних јер нисам знао ћутати?
Шта ћеш од мојих пјесама које не могу да те љубе?
Тако је добро што нисмо ни птице ни богомољци у предвечерје
и што немамо крила већ руке.
Посљедње што нас чека не може бити наша смрт, јер жеље наше крви негдје су морају наставити.
Ти си жена, мала,
ти си мала жена,
и један бесмртни август донио те у моје баладе.
Остани с мојим Волим које ће надживјети све моје тужаљке, све моје промјене.
Крај мојих очију остани.
Надживјећемо себе, не само у хумци својих гробова,
јер знали смо, знали смо, њежни и охоли,
бјежећи од ножева и граната убити у себи анђеле
и опет остати анђели.
Будући, потражите нас некад у неком црвеном трагању,
само тијела наша лежаће под нијемом земљом,
али газите тихо,
да не раните наше усне,
и наше мртве погледе да не згазите.
(1955)
Изет Кико Сарајлић
Изет Сарајлић (Добој, 16. март 1930 — Сарајево, 2. мај 2002), познат као Кико, био је босанскохерцеговачки и југословенски историчар филозофије, публициста, преводилац и песник.
Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.