НОВЕМБАРСКА СЕЋАЊА – Иво Андрић / Проза, Есеј, Видео, Текст
НОВЕМБАРСКА СЕЋАЊА
У последњим данима новембра месеца, кад под сунчевим луком, који са сваким даном бива краћи, леже пред нама плодови јесени, наступа за сваког од нас време сећања. Кроз грање дрвета која нагло одлажу последње лишће отварају се видици и још једном нам показују оно што смо сазнали и доживели у току минулих година и деценија. И ја се тада сећам. Земље и мора, лица и речи, устисци и сазнања који се јављају преда мном имају боју и облик минулих доживљаја.
Један једини изузетак у том правилу јесте: Босна. Сарајево и Босна, како се каже у песми. – Њих се не сећам, јер их никад нисам ни заборавио, они стоје трајни и стварни преда мном, неизмењени и живи, јер не подлежу ни сили заборава ни магији сећања, јер сам их увек носио у себи, јер никад нисам ни престајао да живим у њима. То ми постаје нарочито јасно у ове новембарске дане богате успоменама. Заиста видим – не у сећању него пред собом! – стрме сокаке изнад Сарајева којима се, као дечак, пењем у рано јутро. Видим магличасто модру боју презрелих и опалих шљива што леже на калдрми крај оградâ, као пролазникова нафака. Осећам њихов укус. Пратим погледом дуге нити јесенске свиле како плове бистрим видиком. Слушам пригушен смех из затворених авлија и мелодиозну и мисаону реч пролазника, која трепери насмејана или смртно тужна, али жива и непролазна.
Листам још једном књигу песама коју сам читао у новембарско предвечерје, на ниском прозору мог ђачког стана над Бистриком. Виктор Иго. Препуштен сам себи, самоучки сричем француске стихове, и немирна срца, са сузним узлом у грлу, наслућујем далеке светове који ме привлаче лепотом, ширином, слободом.
Такви и слични доживљаји и призори мојих дечачких и младићких година пролазе брзо испред мојих очију. Давно је то било, али није сећање него је живи живот. И сада, ево, загледан у модре површине неба које се јављају на месту опалог лишћа, видим једну по једну године и деценије свог живота, али не видим ни једног трена који невидљиво а чврсто не био везан за Босну, за Сарајево и Босну.
И у ове дане када прослављамо новембарски празник великог и коначног препорода наше земље, ја само настављам свој непресушни дијалог с Босном, са Сарајевом и Босном. Преслишавам се строго и видим да – за своје велико добро! – ништа нисам заборавио, да у мени (не у мом сећању него у мени!) живи, жива и цела, сва и свагдашња Босна. Сарајево и Босна.
Иво Андрић
Из књиге: Стазе, лица, предели, Сарајево 1986.
Прочитајте више:
ПОЕЗИЈА – Најлепше песме наше и светске књижевности
КЊИГЕ / Аудио – видео књиге, Библиотека, Књиге за децу, Текстови, Цитати (одломци) из књига
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена / Ауторске бајке, Народне бајке са свих меридијана света
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Најлепши цртани филмови за децу / Синхронизовани / Видео
ЗАГОНЕТКЕ ЗА ДЕЦУ / Најлепше загонетке за децу из пера наших најбољих књижевника и народне загонетке
БИБЛИОТЕКА – Ризница мудрости – Књиге, Поезија, Проза, Пословице, Цитати, Занимљивости
СПОРТ / Занимљивости, Навијачки кутак, Цитати, Песме, Новости
Панта Реи – Panta Rei – Τα Πάντα ῥεῖ – СВЕ ТЕЧЕ
Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.