Ноћас бих могао написати. . . – Пабло Неруда / Tonight I Can Write by Pablo Neruda / Поезија, Текст песме, Видео
Ноћас бих могао написати. . .
Ноћас бих могао написати најтужније стихове.
Написати, на пример: „Ноћ је посута звездама,
трепере модре звезде у даљини.“
Ноћни ветар кружи небом и пева.
Ноћас бих могао написати најтужније стихове.
Волео сам је, а понекад је и она мене волела.
У ноћима као ова била је у мом наручју.
Љубљах је, колико пута, испод бескрајна неба.
Волела ме, а понекад и ја сам је волео.
Како да не волим њене велике непомичне очи.
Ноћас бих могао написати најтужније стихове.
Мислити да је немам, осећати да сам је изгубио.
Слушати ноћ бескрајну, још много дужу без ње.
И стих пада на душу као роса на пашњак.
Није важно што је љубав моја не сачува,
Ноћ је посута звездама и она није уза ме.
То је све. У даљини неко пева. У даљини.
Душа је моја несретна што ју је изгубила.
Као да је жели приближити мој поглед је тражи.
Срце је моје тражи, а она није уза ме.
Иста ноћ у бело одева иста стабла.
Ни ми, од некада, нисмо више исти.
Више је не волим, сигурно, али колико сам волео!
Мој глас је тражио ветар да такне њено ухо.
Другоме. Припашће другоме. Ко пре мојих пољубаца,
Њен глас и јасно тело. Њене бескрајне очи.
Више је не волим, заиста, но можда је ипак волим?
Љубав је тако кратка, а заборав тако дуг.
И јер сам је у ноћима попут ове држао у наручју,
душа је моја несрећна што ју је изгубила.
Иако је то последња бол коју ми задаје
и последњи стихови које за њу пишем.
Пабло Неруда
Tonight I Can Write by Pablo Neruda
Tonight I can write the saddest lines.
Write, for example, ‘The night is starry
and the stars are blue and shiver in the distance.’
The night wind revolves in the sky and sings.
Tonight I can write the saddest lines.
I loved her, and sometimes she loved me too.
Through nights like this one I held her in my arms.
I kissed her again and again under the endless sky.
She loved me, sometimes I loved her too.
How could one not have loved her great still eyes.
Tonight I can write the saddest lines.
To think that I do not have her. To feel that I have lost her.
To hear the immense night, still more immense without her.
And the verse falls to the soul like dew to the pasture.
What does it matter that my love could not keep her.
The night is starry and she is not with me.
This is all. In the distance someone is singing. In the distance.
My soul is not satisfied that it has lost her.
My sight tries to find her as though to bring her closer.
My heart looks for her, and she is not with me.
The same night whitening the same trees.
We, of that time, are no longer the same.
I no longer love her, that’s certain, but how I loved her.
My voice tries to find the wind to touch her hearing.
Another’s. She will be another’s. As she was before my kisses.
Her voice, her bright body. Her infinite eyes.
I no longer love her, that’s certain, but maybe I love her.
Love is so short, forgetting is so long.
Because through nights like this one I held her in my arms
my soul is not satisfied that it has lost her.
Though this be the last pain that she makes me suffer
and these the last verses that I write for her.
* From Twenty Love Poems and a Song of Despair
Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.