ИН МЕМОРИАМ – Мирослав Мика Антић / Поезија, Текст песме, Рецитација (говори Мика Антић), Видео
ИН МЕМОРИАМ
Постоји један невероватан гад који се зове Мирослав Антић
Ждере мој хлеб прави моју децу носи моја одела
Са мојом женом леже у кревет на моје рођене очи
Јер зна да сам тог тренутка сигурно негде далеко у Лењинграду
И тај Антић што ме је упропастио и као писца и као човека
Дакле тај који ће на крају лећи у моју сопствену гробницу
Пита ме једно јутро шта вам је Бога му човече
Изгледате ми некако болесни
А шта се извините за израз баш њега тиче како је мени и докле ми је
О мени се најлепше брину они који ме остављају на миру
А он пере руке мојом ракијом има кључ од мог атељеа
Људи тај ме тера да читам књиге петља са мојим плавушама
Дере се у мојој кући оговара ме свашта лаже
Деца ми личе на њега а он носи кравату
Брије се познаје неке људе ради
Свако јутро се тушира прави се да зна све о зен будизму
Преводи књиге чини му се да има пријатеље
Мом сину замислите свињарију моме једином сину купује сладолед
Био сам морнар бежао сам
Или одем на пример у Париз
Покријем се ћебетом преко главе пустим бркове
А он ме и ту пронађе у некој улици Жоливе у неком бедном хотелу
И врати кући и расплаче ме
Мати моја Меланија која не зна да је родила мене а не њега
Више га воли више му верује и он то још како користи
А он је уверавам вас он је та упеглана стока којој ја дижем споменик
Он је та уважена животиња којој ја пишем биографију
Овако попљуван и сам и до крајности згађен
Што морам да му јавно позајмим очи и душу
И оно мало пара које сам једва позајмио
Кад сам ја на пример скочио са Петроварадинске Тврђаве он је ускакао у ђачке читанке
Кад ме је доктор Савић лечио од алкохола он се правио као да има неке везе са филмом
Где год се појавим гурао ме је да га не обрукам
Пристајао је на компромисе церекао се на пријемима
Примао је моје награде мешао се у моје снове
Један лицемер
Један стварни лицемер
Један провинцијалац
Један који је трпео све оно што ја никада нећу трпети
И који сада тако фино жури да цркне уместо мене
Да би уместо мене
Свиња једна
Да би уместо мене што пре једини живео.
Мирослав Мика Антић
Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.