ХИМНА – Мирослав Мика Антић

ХИМНА – Мирослав Мика Антић / Поезија, Текст песме, Видео

ХИМНА

1.

Заиста нема теже ствари, него да се римује страх са светлошћу. Ти немогуће мораш римовати са могућим.
Још код Дефоа, у „Робинзону“, научили смо да је страх од опасности хиљаду пута гори него сама опасност.

Нема на свету теже ствари, него да се римује вода с ватром. Певаш ли воду и ватру заједно, прете ти да ћеш бити удављен. Певаш ли ватру и дрво заједно, прете ти да ћеш бити спаљен. Певаш ли дрво и секиру заједно, прете ти да ћеш бити посечен. Певаш ли секиру и наковањ заједно, прете ти да ћеш бити смрвљен.

Све међу собом има некакве исконске и опаке рачуне. Али ти немогуће мораш римовати са могућим.

2.

Не дај да те превари погрешни врач погађач, лажљиви читач звезда, који од силног гледања у овоземаљске ствари, ређе него ти види небо.

Колико ја разумем, највећа је слобода кад ниси свестан да си слободан. Оно што осећаш и као најмекшу свилу на себи, знај: знак је да си обухваћен.

Колико ја разумем, највећа поезија је тренутак кад ниси свестан песме. И највећи је живот кад ниси свестан да живиш, него мислиш да сањаш.

3.

Не дај ниједној књизи, ниједним новинама, да својим пресавијеним језиком говоре твоју судбину. Да прстима без ноктију, прстима од папира, бележе твоје дане.
Нико сем тебе нема право да се меша у тебе, рођени мој.

Кажу: „Мора да се догоди несрећан слуцај, да се корњача изврне на леђа, да би бар једном у животу, на крају, могла да угледа небо.“

Ово је срећан случај што један отац и син, лежећи овако на леђима, виде кроз кров и кроз облаке и кроз таму, ове ноћи читаву вечност у небесима.

4.

Сећаш се онога што сам ти писао из Ура. Преписано са рушевине: „Живот је спор, као орање помоћу игле, а смрт је брза, као вода сто нестаје у песку.“

Ти сутра полазиш у школу и учиће те разним азбукама. Изабери најдужу. Најтежу. Пронађи такву азбуку коју ћеш учити увек поново. Азбуку са милијарду милијарди знакова.

И нека у сваком од њих, као румена семенка, буде по једно твоје мало срце.

Онда изађи у неко ведро вече, изађи испод неба, и тамо где је најниже, где додирује људе, овлажи осмехом кажипрст, замочи га у пољубац и њиме остави отисак на усни васионе.

Мирослав Мика Антић

Из књиге: Хороскоп, Мирослав Антић


Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.


Scroll to Top