ГРАЧАНИЦА – Десанка Максимовић / Из књиге САБРАНЕ ПЕСМЕ, III том (Песме ван збирки) / Поезија, Текст песме
ГРАЧАНИЦА
Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла на небеса вазнети,
ко богородице Милешева и Сопоћана,
да туђа рука крај тебе траву не плеви,
да ти вране не ходају по паперти.
Или твоја звона да бар не туку
о срце предака, Грачанице,
да бар светитељи с твог иконостаса
немају наших неимара руку
ни анђели Симонидино лице.
Да бар нису толико дубоко
укопана у ту земљу и нас саме,
да се нисмо привикли у тебе клети.
Грачанице, кад бар не би била од камења,
кад би се могла у висине узнети!
Грачанице, да си нам бар јабука
да те можемо ставити у недра
и загрејати студену од старости,
да нам бар пољима око тебе нису
предака давних расејане кости.
Да те бар можемо подићи на Тару,
у каленићку порту те пренети,
заборавити ликове по твом олтару.
Грачанице, кад бар не би била од камења,
кад би се могла на небеса вазнети.
Десанка Максимовић
Из књиге: САБРАНЕ ПЕСМЕ, III том (Песме ван збирки), Издавач: НОЛИТ (1980)
Фото колажи: Панта Реи – www.pantarei.in.rs
Забрањено је преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту без навођења извора и уз постављање линка ка изворном садржају на www.pantarei.in.rs.